У оквиру програма Дечије недеље 2021, 6. октобра 2021. одржана је јавна дебата “Утицај епидемије КОВИД-19 на остваривање права детета у Србији“, на којој су из различитих углова сагледани: положај деце у доба пандемије у нашем друштву, изазови и проблеми, као и могућа решења. На јавној дебати активно учешће узела су деца и представници цивилног сектора. На дебати су у својству говорника говорили: државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић, представница УНИЦЕФ-а Јелена Зајегановић, проф. др Славица Ђукић Дејановић, Јасмина Миковић, директорка Центра за права детета, Саша Стефановић, директор Мреже организација за децу и Ива Ераковић, извршна директорка Пријатеља деце Србије, која је и модерирала догађај.
Представнице Владе РС су образложиле нормативу у овој области, као и напоре да се превазиђу проблеми у остваривању права детета у доба пандемије, такође говорећи и о изазовима у свим узрастима деце, као и породица у целини. Представница УНИЦЕФ-а је направила компаративну анализу утицаја епидемије на децу у свету и Србији, са освртом на повећано сиромаштво породица и деце, као и посебно угрожено ментално здравље деце. Представници цивилног сектора представили су актуелна истраживања која показују како деца и млади виде свој положај у пандемији. Истраживања која су рађена о утицају пандемије на живот деце, показала су забрињавајуће информације о последицама пандемије на образовање, социјалну заштиту, али и психичко здравље деце и младих. Деца су током дискусије исказала забринутост у вези начина образовања у време пандемије, као и опречних информација које добијају у вези са епидемијским мерама и вакцинацијом и позивали су се на личне примере.
Сви говорници били су уједињени у ставу да је за децу и младе битно да одлуке доносе на основу научних сазнања, да буду селективни у избору информација и оснажени за критичко сагледавање информација којима су изложени. На основу излагања и дискусије, формулисане су следеће препоруке:
Учинити све неопходне мере, на нивоу превенције и интервенције, да деца не постану највеће индиректне жртве пандемије КОВИД-19;
Боље праћење и имплементација постојеће законске регулативе, те континуирани рад на задржавању достигнутих стандарда у заштити права детета, упркос пандемији КОВИД- 19, као и потреба за даљим унапређењем нормативног и институционалног оквира у Србији;
Базирати политике и праксе у доба КОВИД-19 на истраживањима и реалним могућностима, те рационално планирати и усмеравати средства на основу истих;
Повећање доступности и већа улагања у системе од којих директно зависи стање права детета у доба КОВИД-19 – здравство, социјална заштита, образовање, култура; Мере штедње не смеју да утичу на услуге које се тичу деце и заштите права детета, посебно у време епидемије;
Непходна константна и континуинирана подршка родитељима/старатељима, као првом нивоу подршке деци у доба пандемије;
Повећати превентивне, али и мере интервенције у области заштите менталног здравља деце и младих;
Радити на превенцији и елиминацији дискриманције деце, са посебним акцентом на угрожене групе (ромска деца, деца са сметњама у развоју, деца на институционалном смештају…). У доба пандемије неопходна је посебна брига о спречавању дискриминације у образовном систему кроз омогућавање сваком детету неопходне материјалне и техничке подршке у онлине образовању;
Ојачати подршку социјалним услугама за породице, поготово из рањивих група, са акцентом на онлајн формате доступне свима и у сваком тренутку;
Хитна друштвена и системска реакција на горуће проблеме који погађају децу – насиље, сиромаштво, неопходна је упркос пандемији;
Радити на јачању система подршке и алтернативним системима смештаја за децу са сметњама у развоју као и младих из рањивих категорија, уз додатну подршку у доба пандемије док су део институционалне заштите;
Радити на унапређивању и јачању дијалога између владиног и цивилног сектора, у смислу боље координације у горућим темама везаним за остваривање права детета у доба пандемије;
Kонтинуирано радити на подизању свести најшире јавности о важности поштовања права детета, како у редовним, тако у ванредним околностима;
Kонтинуирано укључивати децу у теме које их се тичу, упркос пандемији КОВИД-19 и тиме смањити њихов осећај изолованости – повећавање нивоа свести о важности партиципације, како код опште јавности, професионалаца који на свим нивоима раде са децом, тако и код доносиоца одлука; Неопходност укључивања препорука деце и њихових породица у одлучивању Кризног штаба.
Потребно је да медији воде рачуна о начину извештавања о пандемији, не упирући прстом на децу као „опасне преносиоце“ и не распирују већ постојећу бригу и стрепњу.
Неопходно је досадашње искуство из пандемије инкорпорирати у научене лекције кроз протоколе и процедуре (како кроз владин, тако невладин сектор), зарад боље и ефикасније заштите деце и њихових права у сличним кризама.