”Деца не смеју да постану највећа индиректна жртва пандемије КОВИД19”

У оквиру програма Дечије недеље 2021, 6. октобра 2021. одржана је јавна дебата “Утицај
епидемије КОВИД-19 на остваривање права детета у Србији“, на којој су из различитих
углова сагледани: положај деце у доба пандемије у нашем друштву, изазови и проблеми,
као и могућа решења. На јавној дебати активно учешће узела су деца и представници
цивилног сектора.
На дебати су у својству говорника говорили: државна секретарка Министарства за бригу
о породици и демографију Милка Миловановић Минић, представница УНИЦЕФ-а
Јелена Зајегановић, проф. др Славица Ђукић Дејановић, Јасмина Миковић, директорка
Центра за права детета, Саша Стефановић, директор Мреже организација за децу и Ива
Ераковић, извршна директорка Пријатеља деце Србије
, која је и модерирала догађај.

Представнице Владе РС су образложиле нормативу у овој области, као и напоре да се
превазиђу проблеми у остваривању права детета у доба пандемије, такође говорећи и о
изазовима у свим узрастима деце, као и породица у целини. Представница УНИЦЕФ-а је
направила компаративну анализу утицаја епидемије на децу у свету и Србији, са освртом
на повећано сиромаштво породица и деце, као и посебно угрожено ментално здравље
деце. Представници цивилног сектора представили су актуелна истраживања која
показују како деца и млади виде свој положај у пандемији.
Истраживања која су рађена о утицају пандемије на живот деце, показала су
забрињавајуће информације о последицама пандемије на образовање, социјалну
заштиту, али и психичко здравље деце и младих.
Деца су током дискусије исказала забринутост у вези начина образовања у време
пандемије, као и опречних информација које добијају у вези са епидемијским мерама и
вакцинацијом и позивали су се на личне примере.

Сви говорници били су уједињени у ставу да је за децу и младе битно да одлуке доносе на
основу научних сазнања, да буду селективни у избору информација и оснажени за
критичко сагледавање информација којима су изложени.
На основу излагања и дискусије, формулисане су следеће препоруке:

  1. Учинити све неопходне мере, на нивоу превенције и интервенције, да деца не постану
    највеће индиректне жртве пандемије КОВИД-19;
  2. Боље праћење и имплементација постојеће законске регулативе, те континуирани рад
    на задржавању достигнутих стандарда у заштити права детета, упркос пандемији КОВИД-
    19, као и потреба за даљим унапређењем нормативног и институционалног оквира у
    Србији;
  3. Базирати политике и праксе у доба КОВИД-19 на истраживањима и реалним
    могућностима, те рационално планирати и усмеравати средства на основу истих;
  4. Повећање доступности и већа улагања у системе од којих директно зависи стање права
    детета у доба КОВИД-19 – здравство, социјална заштита, образовање, култура; Мере
    штедње не смеју да утичу на услуге које се тичу деце и заштите права детета, посебно у
    време епидемије;
  5. Непходна константна и континуинирана подршка родитељима/старатељима, као првом
    нивоу подршке деци у доба пандемије;
  6. Повећати превентивне, али и мере интервенције у области заштите менталног здравља
    деце и младих;
  7. Радити на превенцији и елиминацији дискриманције деце, са посебним акцентом на
    угрожене групе (ромска деца, деца са сметњама у развоју, деца на институционалном
    смештају…). У доба пандемије неопходна је посебна брига о спречавању дискриминације
    у образовном систему кроз омогућавање сваком детету неопходне материјалне и
    техничке подршке у онлине образовању;
  8. Ојачати подршку социјалним услугама за породице, поготово из рањивих група, са
    акцентом на онлајн формате доступне свима и у сваком тренутку;
  9. Хитна друштвена и системска реакција на горуће проблеме који погађају децу – насиље,
    сиромаштво, неопходна је упркос пандемији;
  10. Радити на јачању система подршке и алтернативним системима смештаја за децу са
    сметњама у развоју као и младих из рањивих категорија, уз додатну подршку у доба
    пандемије док су део институционалне заштите;
  11. Радити на унапређивању и јачању дијалога између владиног и цивилног сектора, у
    смислу боље координације у горућим темама везаним за остваривање права детета у
    доба пандемије;
  12. Kонтинуирано радити на подизању свести најшире јавности о важности поштовања
    права детета, како у редовним, тако у ванредним околностима;
  13. Kонтинуирано укључивати децу у теме које их се тичу, упркос пандемији КОВИД-19 и
    тиме смањити њихов осећај изолованости – повећавање нивоа свести о важности
    партиципације, како код опште јавности, професионалаца који на свим нивоима раде са
    децом, тако и код доносиоца одлука; Неопходност укључивања препорука деце и
    њихових породица у одлучивању Кризног штаба.
  14. Потребно је да медији воде рачуна о начину извештавања о пандемији, не упирући
    прстом на децу као „опасне преносиоце“ и не распирују већ постојећу бригу и стрепњу.
  15. Неопходно је досадашње искуство из пандемије инкорпорирати у научене лекције
    кроз протоколе и процедуре (како кроз владин, тако невладин сектор), зарад боље и
    ефикасније заштите деце и њихових права у сличним кризама.

Корисни линкови:
http://zadecu.org/roditeljstvo-u-vreme-pandemije/
http://zadecu.org/biti-dete-cov-19/
https://bit.ly/3pwIIOB

https://cpd.org.rs/centar-za-prava-deteta-ucestvovao-u-istrazivanju-o-uticaju-pandemije-kovid-19-na-
romske-zajednice/

https://bit.ly/3DWmwBk
https://www.unicef.org/serbia/publikacije/istrazivanje-o-uticaju-pandemije-covid-19-na-porodice-sa-
decom-u-srbiji-drugi-talas

Comments are closed.