Пријатељи деце Србије настављају једну од најдужих традиција организоване друштвене бриге о деци у Србији. Њени почеци везују се за крај 19. века, када је у Београду, на иницијативу др Николе Ј. Петровића, 1879. године покренуто оснивање Друштва за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце. Друштво је свој статут усвојило почетком 1880. године, а његов настанак био је одговор на потребе деце која су, услед ратова, сиромаштва и губитка родитељске заштите, остајала без основне подршке, сигурности и могућности за образовање.

Од самог почетка, рад овог друштва био је заснован на идеји да брига о деци не сме бити само повремени израз добре воље, већ организована и трајна одговорност заједнице. Окупљало је грађане, просветне, културне, лекарске и хуманитарне раднике, као и све оне који су препознавали да се однос једног друштва према деци огледа у томе колико је спремно да их заштити, образује и подржи. У првим деценијама рада развијени су дом за децу без родитељског старања, школа и занатске радионице, како би деца, поред смештаја и заштите, добијала и знања, вештине и основ за самосталан живот.

Током Првог светског рата велики број деце из Србије нашао се у избеглиштву. Као одговор на њихове потребе, 1917. године, на Солунском фронту, основано је Друштво за заштиту југословенске деце. По ослобођењу Београда, ово друштво наставило је рад у Србији, а 1921. године спојило се са ранијим друштвом у нову организацију – Друштво за васпитање и заштиту деце. Тиме је потврђена једна од најважнијих линија континуитета: у најтежим друштвеним околностима, деца морају остати у средишту јавне бриге.

Између два светска рата, рад организација за заштиту деце развијао се у складу са тадашњим међународним покретима за права и заштиту детета. Посебан значај имала је Женевска декларација из 1924. године, први међународни документ посвећен деци. У том периоду настаје и Југословенска унија за заштиту деце, основана 1933. године, која је окупљала организације и институције посвећене деци. Њихов рад прекинут је током Другог светског рата, када су окупационе власти забраниле деловање ових друштава.

Након Другог светског рата започиње нова фаза организоване бриге о деци. Године 1952. у Србији је основан Савет за васпитање и бригу о деци НР Србије, као део ширег покрета одраслих окупљених око рада за децу и са децом. У деценијама које су уследиле, ова организација мењала је називе и облике рада, али је задржала основну мисију: да подстиче друштвену бригу о деци, развија програме у школама, предшколским установама и локалним заједницама, подржава породице, унапређује слободно време деце, културу, игру, стваралаштво и образовање.

Из тог периода потичу бројне активности, манифестације, публикације и програми који су обележили генерације деце и одраслих. Организација је развијала сарадњу са школама, родитељима, стручњацима, културним и јавним радницима, институцијама и локалним заједницама, градећи мрежу људи посвећених деци. Посебно место у тој традицији имају Дечија недеља, програми дечјег стваралаштва, издавачка делатност, рад са родитељима и активности усмерене на образовање, заштиту и учешће деце.

Савремени назив Пријатељи деце Србије организација добија 1990. године, у време великих друштвених промена. Тада је дотадашња организација трансформисана у добровољну, нестраначку и независну друштвену организацију која окупља родитеље, просветне, културне, научне и јавне раднике, младе и све грађане спремне да раде са децом и за децу. У средиште рада постављена су права детета, недискриминација, безбедно и срећно детињство, развој личности сваког детета и активно учешће деце у породици, школи и друштву.

Деведесете године донеле су нове изазове: ратове у окружењу, избеглиштво, економске тешкоће и дубоке друштвене промене. И у таквим околностима, Пријатељи деце Србије наставили су да се залажу за децу, посебно за децу избеглице, за заштиту права детета, одговорно извештавање о деци и очување простора у коме се чује глас деце и оних који раде у њиховом најбољем интересу.

Од 2001. године до данас, Пријатељи деце Србије развијају се као савремена организација цивилног друштва која спаја дугу традицију друштвене бриге о деци са актуелним изазовима детињства. Кроз програме и пројекте у областима образовања, културе, дечјег стваралаштва, медија, безбедности, инклузије, здравља, заштите животне средине и подршке деци из осетљивих група, Пријатељи деце Србије настављају да граде простор у коме се деца не посматрају само као корисници подршке, већ као активни учесници у питањима која их се тичу. Данас организација окупља мрежу Пријатеља деце широм Србије, реализује традиционалне програме као што су Дечија недеља, Књижевна награда „Невен”, „Мали Пјер” и „Добра играчка”, али и развија нове иницијативе које одговарају на савремене потребе деце – од заштите деце у медијима и дигиталном окружењу, до подршке деци и младима у образовању, алтернативној бризи и процесима осамостаљивања.

Више о историјату наше организације можете пронаћи у књизи проф. др Николе Поткоњака – ПРИЈАТЕЉИ ДЕЦЕ СРБИЈЕ – Сто двадесет година организоване друштвене бриге о деци у Србији.