Готово половина није обучена за коришћење интернета и друштвених мрежа, сматрају да су садржаји пуни лажних вести, дезинформација, ријалити програма те захтевају бољу медијску писменост.

Поводом обележавања 20 новембра, Међународног дана детета, Пријатељи деце Србије објављују податке мини-истраживања Деца и традиционални и нови медији, спроведеног у Дечијој недељи током Седнице ученичких парламената 2019. године.

Истраживање је спроведено 8. октобра, а учествовало је 56 ученика из целе Србије. Учесници истраживања су су нам одговорили на питања која се тичу коришћења традиционалних и нових медија, ставова о истим, те дали препоруке за унапређивање положаја деце, како у традиционалним тако и новим медијима.

Традиционални медији

Од свих традиционалних медија, деца најчешће користе телевизију (89,3%), потом радио (52,7%), а након тога штампане медије (42.9%).

Деца, учесници истраживања, у апсолутној већини (89,3%), користе телевизију, а највећи број њих, свакодневно (42%). На телевизији у већини прате филмове и серије, а мали број користи ТВ као средство информисања. Добре стране телевизије ученици најчешће виде у могућности одабира програма, потом различитих и интересантних филмова, серија, квизова, те едукативних програма. Од негативних феномена на телевизији наводе следеће: штетан садржај (најчешће се осврћу на ријалити програме), сматрају да се пласира доста лажних информација којима је циљ да се створи искривљена слика у друштву, да постоје спољни утицаји на уређивачку политику, да нема довољно садржаја који је деци занимљив, те да има превише реклама.

Већина испитаних ученика се изјаснило да користи радио (52,7%). Најчешће га слушају 1-5 пута недељно (43,3%), а због могућности да чују различиту музику, те укратко се информишу о друштвеним питањима. Они који га не слушају, уопштено, сматрају да је као медиј превазиђен, и да постоје други начини за информисање и праћење садржаја.

Ученици најмање користе штампане медије (42.9%), а од оних који читају новине највећи проценат њих то ради неколико пута месечно (62,5%). Иако се у већини изјашњавају да не прате штампане медије, ученици имају изграђен став о њима. Kада смо их питали за мишљење о дневној/недељној штампи, у већини истичу негативне феномене, попут: лажних вести, скандализације, непрофесионалности и пласирања нетачних информација у јавности, те да не постоје садржаји који су од значаја за њих.

Што се тиче праћења вести и друштвених дешавања, деца се у апсолутној већини изјашњавају да прате вести и тренутна друштвена дешавања (83,9%). То раде углавном путем интернета и интернет портала (45%), потом друштвених мрежа (34%), док путем телевизије и штампаних медија свега 21 одсто. Интернету и друштвеним мрежама се најчешће окрећу због њихове приступачности, брзог долажења до потребних информација, те могућности селекције и лаког одабира садржаја које ће пратити.

Kад смо децу питали како виде извештавање о деци и програме за децу у медијима, у већини су става да нема довољно квалитетног садржаја који би њима био занимљив, те да се деца често приказују као жртве/насилници, а да се успеси деце занемарују и не даје им се довољан медијски простор.

Нови медији

Сви средњошколци, учесници истраживања, свакодневно користе интернет. Путем њега се најчешће информишу о друштвеним питањима, комуницирају са другима, а сви су активни макар на једној друштвеној мрежи. Незнатна већина ученика (51,8%) се изјашњава да су присуствовали некој форми обуке (формалне/неформалне) за коришћење интернета и друштвених мрежа у оквиру система образовања, док 48,2 одсто каже да нису, те да су информације о безбедности на интернету добили од родитеља, другова/другарица или самостално истражили. У вечини (56,6%) сматрају да не знају довољно о коришћењу и заштити на друштвеним мрежама и интернету, а свој деци поручују да је, приликом коришћења друштвених мрежа и интернета превасходно потребно размишљати о: безбедности и заштити идентитета, садржају који деле и постављају, као и да треба критички преиспитивати све информације на друштвеним мрежама и интернету.

Препоруке:

– Оснажити раднике у образовању и хитно увести обавезне програме медијске писмености, од најранијег узраста.
– Утицати на представнике медија да креирају квалитетнији садржај за децу и боље информишу децу о важним питањима.
– Заштитити идентитет деце у медијском извештавању и стриктније санкционисати кршење дечијих права у медијима.
– Покренути широку јавну кампању за информисање родитеља о медијској писмености и заштити деце у дигиталном простору.

Потпун извештај истраживања можете видети овде.