Кад игра више није игра

Употреба Интернета је постала наша насушна потреба и део свакодневице. Савремени човек готово да не може да замисли свој живот без друштвених мрежа, електронске комуникације, интернет претраживача. Деца све раније долазе у контакт са свим овим садржајима, а њихови родитељи, васпитачи и наставници често немају представу са каквим све људима и материјалима долазе у контакт, да ли су они примерени њиховом узрасту и да ли су безбедни. Нажалост, често је безбедност деце на интернеру – угрожена.

Због тога су у оквиру Седнице националног ђачког парламента на тему “Кад игра није игра – Превенција зависности од интернета, видео игара и коцкања”, одржаног за време Дечје недеље 04. октобра 2016., Пријатељи деце Србије урадили мини истраживање о насиљу међу децом и над децом на Интернету као и о питањима безбедности деце на Интернету и проблему коцкања и спортског клађења међу средњошколцима.

Истраживање је обухватило 57 средњошколаца из следећих општина: Београд, Суботица, Краљево, Ниш, Врњачка Бања, Прокупље, Бачка Паланка, Нови Бановци, Зрењанин, Угриновци, Обреж, Нови Бечеј, Горњи Милановац, Чуруг, Барајево, Хртковци, Голубац, Руски Крстур, Житорађа, Бор, Сокобања, Сремски Карловци, Ваљево, Бела Паланка, Деспотово, Кикинда, Трстеник и Нови Сад. Испитаници су били стари од 14 до 18 година, а учествовало је 17 дечака и 38 девојчица, док се две особе нису изјасниле по питању пола.

Информације су прикупљене посредством упитника и истраживање је дало занимљиве резултате:

• Испитани средњошколци у просеку проводе 34,3 сата на Интернету недељно, од чега 11,6 за стицање знања и вештина, 13 сати за дружење и 9,7 сати за играње видео игара
• Више од четвртине испитаних било је у спортској кладионици (26,3%), а у просеку је то први пут учинило са 13,8 година
• У коцкарници је било 5 испитаника, први пут у просеку са 15,6 година
• Петнаесторо деце, односно 33,3% испитаних доживело је претње на Интернету, у просеку први пут са 14,3 године
• Четрнаесторо деце је путем Интернета примило непримерени садржај, а 12 деце је примило понуду за сусрет и сексуални однос

Учесницима у истраживању је отворен простор да искажу своје мишљење о овој теми опцијом да они сами додају питања која виде као важна, а која нису обухваћена упитником. Међу питањима која су учесници додали, препознате су важне теме које се тичу начина коришћења друштвених мрежа, знања о начину заштите на Интернету као и личне одговорности за оно што радимо на Интернету, потреба за транспарентнијим информацијама где и како да пријаве покушај интернет насиља или већ насталог кривичног дела, боље развијене механизме заштите деце на интернету… Посебну пажњу заслужује чињеница да је учесницима веома важно да их неко пита за лична, или искуства њихових пријатеља у вези са овом темом као и то да сматрају да је важно питати средњошколце која је њихова улога и шта треба да ураде у ситуацијама електронског насиља.

Значај овог истраживања огледа се у претходно приказаним подацима о навикама и промишљањима средњошколаца који могу бити важна полазна основа за отварање дијалога о овој теми не само са средњошколцима, већ и родитељима.

Припремили:
Александра Петрашиновић
Милица Марић