Добра играчка расте са нама већ 38 година. Током готово четири деценије окупили смо стотине стваралаца, произвођача и увозника играчака, а признање је понело више десетина играчака које су деци отварале простор за машту, истраживање, стварање, учење и, пре свега, добру игру.

И после 38 година једно питање остаје исто – шта једну играчку чини добром?
Овогодишњи стручни жири одговор је пронашао у играчкама које детету не прописују један „прави“ начин играња. Неке су ближе искуству најмлађих, друге нешто старијој деци, али жири овога пута није желео да их затвара у строге узрасне границе. Напротив, како се наводи у образложењу, добра играчка отвара простор за различите идеје, изборе и начине учествовања у игри, верујући дечјој радозналости, иницијативи и способности да сама пронађу оно што их позива на игру.
На основу тога, признање „Добра играчка 2026“ ове године додељује се играчкама „Бакине приче“ произвођача Магаза, „Слово по слово“ произвођача Играчке наглавачке и друштвеној игри „Нико као ја“ произвођача Revolucya.
Према речима стручног жирија, „Бакине приче“ на први поглед привлаче пажњу причама које дете може да слуша, али се њихова посебна вредност открива управо онда када се испричана прича заврши – јер тада може да почне нека нова, дечја.
Као плишана играчка, „Бака“ може постати сапутник, јунак нове приче или део симболичке игре. Дете тако не остаје само слушалац унапред припремљеног садржаја, већ може да причу преузме, настави, промени и изнова осмисли. Жири је посебно издвојио управо ту отвореност играчке. У времену у којем се интерактивност често мери бројем звукова, светала и различитих функција, „Бакине приче“ подсећају да најважнија интерактивност настаје између детета и играчке – онда када дете са њом може да направи нешто своје. Или, једноставније речено, добра играчка не престаје да буде занимљива када се испразне батерије.
Признање је понела и едукативна игра „Слово по слово“, која дете уводи у свет писаног језика тако што слова претвара у нешто што може да се тражи, бира, окреће, повезује и испробава. Према образложењу жирија, слово на тај начин престаје да буде само апстрактан знак на папиру и постаје део игре којим дете може активно да манипулише и истражује.
Посебна вредност је у томе што игра не мора да се заврши онда када је задатак решен. Од понуђених речи дете постепено може да крене ка сопственим комбинацијама, новим речима и новим идејама. Управо у том преласку од „пронађи праву реч“ ка „хајде да видимо шта још можемо да направимо“, жири је препознао њен посебан потенцијал за игру и учење.
Треће овогодишње признање припало је друштвеној игри „Нико као ја“. Она, према речима жирија, позива играче да искораче из познатог, преузму различите улоге и кроз замишљене ситуације истражују различите перспективе и начине реаговања.
Игра се не ослања само на правила и унапред задате одговоре, већ оставља простор за машту, импровизацију, хумор и заједничко стварање. Улазећи у различите улоге, деца се изражавају, слушају друге, преговарају о значењима и испробавају како једна иста ситуација може изгледати из различитих перспектива. Управо та отвореност и непредвидивост чине „Нико као ја“ игром која богати искуство заједничког играња. Њена додатна вредност је и у томе што своје место у игри могу да пронађу и одрасли, па се простор за игру лако шири на различите генерације.
И ове године, поред стручњака, играчке су имале можда и најважније критичаре – децу.
Дечји жири је играчке испробавао, истраживао и процењивао из перспективе оних којима су оне и намењене. Њихов избор пао је на „Бакине приче“, „Слово по слово“ и друштвену игру „Изнебуха фаца 2“.
У образложењу дечјег жирија наводи се да су се „Бакине приче“ показале као играчка која може да расте заједно са децом и одговори на различите развојне потребе. Најмлађи су у „Баки“ препознали нежног пријатеља кога могу да грле и истражују додиром, док је код старије деце постала подстицај за пажљиво слушање, машту и улазак у свет прича. Иста играчка је, тако, у различитим рукама добијала различите улоге и значења.
„Слово по слово“ је децу, према речима васпитачица, толико заинтересовало да им је било тешко да се од игре одвоје. Посебно им се допала могућност да слова бирају прстима, траже их, састављају сопствене речи и самостално проверавају оно што су направили. „Зато што могу слова прстима да бирам“, објаснило је једно дете, док је друго могућност игре одмах повезало са сопственим именом: „Могу да напишем Мила и онда овде потражим“.
За дечји жири било је важно и то што грешка у овој игри није крај задатка. Она може једноставно да се исправи и покуша поново. То је једна девојчица сажела много једноставније него што би то могли одрасли: „Могу да исправим ако погрешим и није ми важно.“
А ако су „Бакине приче“ донеле нежност и причу, а „Слово по слово“ истраживање, игра „Изнебуха фаца 2“ донела је, према образложењу дечјег жирија, праву ерупцију смеха, изненађења и стваралачке слободе.
Децу је освојила управо њена непредвидивост – могућност необичног комбиновања различитих делова лица и тела и стална неизвесност око тога какав ће лик на крају настати. Кроз хумор и необичне комбинације игра подстиче машту, радозналост и стварање нечега што није унапред задато. Деца су је описала са три речи које вероватно најбоље објашњавају и због чега је освојила њихов жири: „смешна, чудна и магична“.
После 38 година „Добре играчке“, можда се управо у тим дечјим речима и крије најједноставнији критеријум за добро играње: да нас играчка позове да јој се вратимо, да са њом покушамо нешто ново и да никада унапред не знамо сасвим куда ће нас игра одвести.
Жири и Пријатељи деце Србије се зато посебно захваљује свим досадашњим добитницима признања, као и произвођачима, ствараоцима и увозницима који су током 38 година били део „Добре играчке“. Захвалност припада и свима који су учествовали на овогодишњем конкурсу и својим идејама још једном показали колико игра може бити разноврсна, маштовита и значајна за одрастање.
Свечана додела признања „Добра играчка 2026“ биће одржана 8. октобра у 13 часова, у Атријуму Народног музеја у Београду. Добро дошли!


