Participacija srednjoškolaca u istraživanju o nasilju nad decom i preporuke državi o merama koje treba preduzeti

Rezultati istraživanja o nasilju nad decom i preporuke državi o merama koje treba preduzeti

Šta je nasilje?

Svetska zdravstvena organizacija ga definiše kao korišćenje sile ili moći, preteće ili stvarne, protiv sebe ili protiv druge osobe koja rezultira povredama, smrću, psihološkim povređivanjem, lošim razvitkom ili siromaštvom.

Ali zbog čega zapravo nastaje, odakle potiče i zašto ga je u društvu po nekima sve više, po drugima makar ne možemo reći da ga je sve manje? Ako nam se i čini da ga je sve manje, onda samo ne primećujemo nove podmukle i prikrivene načine, odnosno oblike nasilja.

Iako se nasilje javlja u svakoj etapi našeg razvitka kao vrste, čini se da smo postali neobuzadani i nemarni kada je reč o drugim osobama. To može objasniti tesna veza između promenjivih društvenih faktora kao što su siromaštvo, nejednakost polova i prihoda, konzumiranje raznih supstanci i nedostatak sigurnog stabilnog odnosa između dece i roditelja sa nasilnim ponašanjem.

S obzirom na prethodno, u okviru ovogodišnje Sednice predstavnika/ca učeničkih parlamenata Republike Srbije i dece aktivista i aktivistkinja u oblasti prava dece, na temu „Kako prepoznati i šta uraditi – za odrastanje bez nasilja“, održane za vreme Dečije nedelje 2. oktobra 2018, Prijatelji dece Srbije, sproveli su istraživanje o nasilju nad decom i mladima, o tome koje vrste nasilja se najčešće vrše i gde, ali i kome bi ispitanici najpre prijavili nasilje.

Istraživanje je obuhvatilo 78 srednjoškolaca uzrasta od 14 do 18 godina iz najvećih mesta u Srbiji poput gradova: Beograd, Novi Sad, Niš, Leskovac, Užice, Zrenjanin, Bečej, Bor, Raška, Loznica, Sremska Mitrovica, manjih sredina poput mesta Šid, Lapovo, Topola, Batočina, Inđija, Krupanj, Novi Karlovci, Novi Bečej, i još manjih kao što su Šimanovci, Sremski Karlovci, Sremska Kamenica, Brestovac, i Kumane.
Pri istraživanju korišćena je metoda anketiranja u vidu upitnika, uz principe informisanosti, dobrovoljnosti, anonimnosti i poverljivosti. Kuriozitet je da je upitnik sastavljen od strane neformalne grupe dece i mladih uzrasta od 13 do 19 godina koja je aktivna pod nazivom #Grupa10, osnovane od strane udruženja Prijatelji dece opštine Zvezdara u saradnji sa Prijateljima dece Srbije. Ista grupa je učestvovala i u obradi rezultata od unošenja podataka preko analize do vizuelizacije i promocije rezultata.

Istraživanje je dalo sledeće rezultate:

– 39,74 % ispitanika su bili svedoci fizičkog nasilja među odraslima a njih čak 85,90% svedoci fizičkog nasilja među vršnjacima;

– 82,05% srednjoškolaca je preduzelo određene korake kada se u njihovoj okolini manifestovalo psihičko, socijalno i internet nasilje, dok je njih 83,33% reagovalo kada se manifestovalo fizičko nasilje;

– 55 ispitanika navelo je opciju prijavljivanja nasilja starijoj osobi kao najbezbeniji i najmudriji način po njih u cilju pomaganja žrtvi koja je pretrpela nasilje;

– Polovina ispitanika navela je roditelje/staratelje kao lice kome bi prijavili nasilje, dok se druga polovina opredelila za stručni kadar u obrazovnim ustanovama (pedagog, nastavnik…);

– 60 ispitanika navelo je roditelje kao glavne edukatore o prevenciji nasilja i kako reagovati kada se ono dogodi;

– 54% ispitanika navelo je školu kao mesto gde je nasilje najzastupljenije;

– Po pitanju seksualnog uznemiravanja među vršnjacima ispitanici su ravnomernim snagama zastupali tri stava:
• Da, ono je zastupljeno među vršnjacima;
• Zastupljeno je ali u manjoj meri;
• Nije zastupljeno.

– Kao najnevidljiviji oblik nasilja odraslima ispitanici su naveli digitalno nasilje, i činjenicu da odrasli nisu svesni posledica kao i da nisu dovoljno upućeni o istom;

– Najviše ispitanika složilo se sa tvrdnjom da ako želimo da mladi i deca odrastaju uz što manje nasilja moramo poraditi na edukaciji u cilju podizanja svesti o nasilju ali i više razgovarati sa decom.
Više od 60% upitnika sačinjavala su pitanja otvorenog tipa, što je učesnicima dalo prostora da daju više odgovora, saveta, primera za pojedina pitanja i više prostora da izraze svoje mišljenje o ovoj temi. Treba naglasiti da su ispitanici davali sadržajne odgovore, posvetili veliki trud i iskazali entuzijazam da daju svoj doprinos razmišljajući i savetujući vršnjake i odrasle.

Značaj istraživanja ogleda se u prethodno prikazanim podacima i informacijama koje smo dobili od ispitanika što će biti smernice za neke nove akcije i korake koje svi mi kao društvo treba da preduzmemo.
Rezultati istraživanja su dostavljeni Vladi RS, a dodatnu promociju su imali na Svetski dan deteta 20. novembra 2018. godine.

Autorka teksta – Ana Stojmenović
Studentkinja Fakulteta političkih nauka, članica #grupa10
Stojmenovicana3@gmail.com

Supervizor – Dražen Zacero
Koordinator za razvoj projekata i socijalne inovacije
Prijatelji dece Srbije
d.zacero@gmail.com