Последњих дана дешава се толико тога да, као организација и као појединци у њој, више не знамо на шта пре да одреагујемо.
Годинама говоримо грађанима: пријавите насиље, обратите се школи, инспекцији, центру за социјални рад, полицији, министарству. Користите институције и инсистирајте да раде свој посао. А данас ту реченицу све теже изговарамо.
Пратимо случај из Мрчајеваца и остајемо затечени оним што се догодило детету, али и питањима која су остала отворена након реакције, односно, недостатка реакције система. Да ли је потребно да једно дете јавно и огољено говори о злостављању које је проживело како би му се веровало и у складу са законима деловало према одговорнима? Како вратити осећај сигурности родитељима и широј заједници који у изостанку реакције система сами траже правду, што у овом случају ескалира у јавни линч?
Истовремено гледамо снимке деце која агресивно цепају, газе и бацају школски прибор са ЕXПО симболима, а затим како их одрасли масовно деле – једни славећи њихову поруку, други користећи их као доказ колико су „они други“ лоши.
Гледамо и децу као декор политичких активности – у објавама функционера и странака, промоцији пројеката институција, али и на протестима и пред полицијским кордонима.
Све то прати нова школска година, коју обележавају откази наставницима, протести ученика и родитеља и све дубљи сукоби тамо где би деца требало да уче, буду безбедна и имају поверења у одрасле.
Све ове ситуације немају једнаку тежину и не треба их изједначавати.
Али имају нешто заједничко: детињство све чешће постаје “простор” сукоба одраслих, док институције које би требало да штите децу све мање уливају поверење да ће реаговати правовремено, непристрасно и у најбољем интересу детета.
А ако су пред нама избори и још веће политичке тензије, страхујемо да ће деце у политичким обрачунима бити још више.
ЗАТО АПЕЛУЈЕМО: Заштитите децу. Немојте их користити. Поштујте и примењујте законе.
Подсећамо да када постоји сумња на насиље или друго угрожавање права детета, обавеза одраслих и институција је да дете заштите, утврде шта се догодило, делују према одговорнима и спрече да се насиље понови уз правовремено и одговорно информисање јавности.
Истовремено, деца нису доказ да је нека политичка опција добра. Нису промотивни простор за пројекте власти. Али нису ни средство којим одрасли пружају отпор тој власти.
То не значи да деца и млади немају право на став. Напротив, имају право да буду информисани, говоре о питањима која их се тичу, окупљају се, протестују и учествују у друштвеном животу.
И шта онда можемо да урадимо као грађани?
- Реагујмо када је дете угрожено. Пријавимо насиље и тражимо одговор о томе шта је предузето. Ако реакција изостане, обраћајмо се другим надлежним и независним институцијама, организацијама и јавности, али тако да безбедност и достојанство детета увек остану на првом месту.
- Не делимо снимке и фотографије деце која су постала предмет насиља, политичког или медијског обрачуна. Чак ни када желимо да укажемо на проблем. Свако ново дељење додатно излаже дете.
- Не правимо од детета симбол. Ни жртву коју ћемо колективно посматрати, ни хероја „наше стране“, ни доказ да су „они други“ лоши. Говоримо о одговорности одраслих и институција – уз заштиту детета.
- Не награђујмо садржаје који крше приватност и достојанство деце. Не лајкујемо, не коментаришимо и не делимо их. Пријавимо их и тражимо заштиту идентитета детета.
- Разговарајмо са децом. Распитајте се шта прате и деле на друштвеним мрежама, сваки узнемирујући видео или вест које је стигла до вас, вероватно је стигла и до вашег детета. Помозите им да разумеју и обраде различите поруке које им њихово дигитално и непосредно окружење шаље.
- Удружимо се. Родитељи, наставници, ученици, стручњаци, организације и грађани заједно имају већу снагу када захтевају одговорност од система.
Не смемо затварати очи пред чињеницом да дете трпи насиље, а да се одговорност изгуби између институција.
Поражавајуће је дозволити да деца буду колатерална штета у политичким обрачунима одраслих.
Опасно је оставити родитеље, наставнике и грађане на цедилу када траже заштиту за најмлађе.
Недопустиво је да школе постану попришта сукоба где се ломе политичка копља преко леђа наставника.
Не дозволимо да нам ово постане свакодневица на коју више не реагујемо!
