На први поглед, наслов ове приче може деловати необично. Али за дете које покушава да поново споји делове свог разореног детињства, та веза је нераскидива.
На први поглед, наслов ове приче може деловати необично. Али за дете које покушава да поново споји делове свог разореног детињства, та веза је нераскидива.
Прихватилиште за децу Београда годинама се борило да обезбеди одговарајући простор за смештај најугроженијих међу нама: деце у Србији која су преживела злостављање, занемаривање, трговину људима… Ту децу су одрасли изневерили више пута – и то управо они који су требали да им пруже сигурност и заштиту.
У Прихватлишту свакога дана борави до 55 деце која пролазе кроз можда најтежи период свог живота – период прилагођавања повратку у свакодневни живот. Ту поново уче како да иду у школу, брину о свом здрављу и усвајају основне животне навике. Трагају за осећајем сигурности, за трунком мотивације и новим ослонцима који ће им вратити веру да сутра може бити другачије. Управо тај простор, са својим великим прозорима, постао је срце ове приче.
Пријатељи деце Србије (ПДС) уз ову децу стоје као истински пријатељи, али и као подршка њиховим “анђелима чуварима” – неуморним васпитачима/цама, психолозима/шкињама, социјалним радницима/а, специјалним педагозима/шкињама, куварима/цама и медицинским сестрама. То су људи који свакодневно обављају можда најтежи посао од свих: мењају слику одраслих у очима деце и, корак по корак, враћају им изгубљено поверење и достојанство.
ПДС Прихватилишту пружа психосоцијалну, стручну и материјалну подршку. У тој мисији значајну подршку пружила је UniCredit фондација кроз пројекат „Кораци ка самосталности: Подршка деци на алтернативном старању за успешно образовање и каријеру“.
У сталном настојању да одговори на потребе које би деци олакшале школовање и учење, појавио се један, наизглед необичан захтев. Током сунчаних дана, у собама у којима деца бораве светлост је била толико јака, а сунчеви зраци толико упорни, да су деца, покушавајући да уче, цртају или читају, била принуђена да импровизују како би уопште могла да виде шта раде. Док су маштала о великим животним променама, сањала су и нешто сасвим једноставно – добре завесе. И за многе, одговор је увек био исти: „То није важно. Постоје много прече ствари.“
Али за Пријатеље деце Србије и UniCredit фондацију, завесе јесу биле важне. Зато што смо одлучили да урадимо оно што је најважније – да саслушамо децу.
И догодило се нешто једноставно, али велико. Деца су почела да проводе више времена учећи и развијајући нове вештине. Јер, коначно, „сунце им више није ишло у очи“. Мала препрека која их је свакодневно ометала нестала је иза меких завеса које су им донеле мир.
Шта је порука ове приче? Понекад за учење и мотивацију нису пресудни јака воља, скупа опрема или најбољи ментори.
Понекад је довољно да неко направи један мали, људски гест.
На пример, да постави завесе.