Увод
Последице пандемије заразном болешћу KОВИД-19 се у овом тренутку још увек не могу прецизно сагледати, а утицај на посебно осетљиве категорије становништва, попут деце, биће тема различитих истраживања. Деца, која су у друштвеној и медијској свери често и неправедно називана „опасним преносиоцима“, нашла су се у специфичним околностима стрепње, изолације и одвојености од уобичајеног животног ритма, са многоструким рефлексијама на све аспекте живота.
Пријатељи деце Србије, као организација која се традиционално залаже за пуну партиципацију деце у друштвеном животу, спровела је мини истраживање којим смо желели да истакнемо значај културне понуде и квалитетно проведеног слободног времена за децу у редовним, али и у ванредним околностима. Истраживањем смо желели да видимо како је изолација утицала на културни живот деце и њихово слободно време, шта је деци највише недостајало и шта им је од ових садржаја било потребно, али није било доступно.
Деца су попуњавала онлине упитник, који је дистрибуиран помоћу колега и колегиница из мреже организација Пријатеља деце, затим Мреже организација за децу Србије (МОДС) и Уније средњошколаца Србије, а био је доступан и на друштвеним мрежама и сајту Пријатеља деце Србије. Подаци су прикупљани у периоду од 5. до 25. маја, а деца и млади су одговарали анонимно и на добровољној бази.
У узорку је учествовало укупно 575 деце, старих од 6 до 18 година (просечан узраст учесника истраживања је 11,6 година). Упитник су испунила деца из преко 20 градова и општина у Србији (највише из Београда, Kрагујевца, Ваљева и Ниша). Од укупног броја деце, 284 су дечаци, 243 су девојчице, двоје деце се није изјаснило о полу, док је анкету попунило још 45 деце која се нису изјаснило ни о полу ни о узрасту. (График 1)
Највећи број деце учесника мини истраживања живи са оба родитеља (76%), са једним родитељем живи 12%, са старатељима, хранитељима или сиблинзима живи 3%, а на ово питање се није изјаснило 9% деце.
Резултати истраживања
Тачно половина деце која су се укључила у истраживање изјаснила се да је имала више од четири сата дневно слободног времена, 33% се изјаснило да је имало између два и четири сата, а мање од два сата слободног времена имало је 8% деце. 51 дете (9%) није одговорило на ово питање (График 2).
Децу смо питали да се изјасне о количини расположивог слободног времена у време карантина у поређењу са редовним околностима (График 3). Већи број деце, њих 61%, имало је више слободног времена у условима карантина, него у редовним околностима, 30% је имало мање времена, а 9% се није изјаснило.
За време карантина 66% деце је читало књигу/ге, а четвртина испитаних није читало (25%), док 9% (53 детета) није одговорило на ово питање (График 4). Од деце која су читала (График 5), 300 деце или 78% прочитало је једну или две књиге, а више од четири књиге прочитало је 9% (34 деце). Велика већина деце (График 6), њих 83% читало је штампане књиге, а остали су читали електронска издања.
На питање да ли су у време карантина пратили неке онлине садржаје из културне понуде, више од половина деце је одговорила негативно (54%), а 36% је слободно време користило и на тај начин (График 7). Неизјашњених је остало 10%, односно 55 деце.
На отворено питање шта би деца волела да им буде доступно од онлине културних садржаја у карантину, а није их било, одговорило је 334 деце. Њих 90 сматра да је било довољно културних садржаја прилагођених деци (27%), а 31 дете је одговорило да не зна шта им је недостајало. Највише деце, њих 48 сматра да је требало да буде више позоришних представа за децу, а 16 је желело бољу понуду онлине филмова. Остала деца су се изјаснила да су им недостајали следећи онлине садржаји из области културе: музејске поставке; часови цртања, клавира и плеса; онлине књиге; документарни програм; предавања о диносаурусима; концерти; балет; плес; музика; стрип; квизови… Неколицина деце је скренула пажњу да је био слаб избор бесплатних онлине књига на српском језику. Било је и деце (њих 11) која су се изјаснила да их културни садржаји не занимају.
Такође, деца која су желела да одговоре на питање како су прводила време у карантину (четвртина испитаника) готово у једнаком броју су се изјаснила да су се играли са браћом и/или сестрама, друговима/другарицама, гледали су онлине филмове/серије, играли видео игрице, гледали ТВ програм и користили друштвене мреже.
На питање шта им је највише недостајало у слободном времену, у доба карантина, одговорило је 423 деце. Скоро 60% међу њима, односно 252 деце је рекло да је то дружење са друговима и школским друговима. На следећем месту су се нашли недостатак времена и игре проведене напољу (75 деце), а 62 деце је навело да им недостаје школа. Деца су се зажелела и тренинга и спорта (њих 43), чланова породице које нису могла да виђају (баке и деке, ујаци, ујне, стричеви, стрине…). Четворо деце се изјаснило да им недостаје отац, а двоје деце је навело да им недостају родитељи, јер стално раде. Десеторо деце је навело да су им недостајали вечерњи изласци, а неколицина је навела путовање, биоскоп, позориште и ваннаставне активности. Седморо деце се изјаснило да им је недостајала слобода кретања.
Закључак:
-Већина деце је у карантину имала више слободног времена него у редовним околностима (50% деце имало је више од четири сата дневно);
-66% деце је читало књиге (углавном штампане);
-54% деце није пратило никакве онлине културне садржаје;
– Само 27% деце сматра да је било довољно културних садржаја прилагођених деци
– Од културних онлине садржаја деци су највише недостајала боља понуда позоришних представа и филмова;
– Деца су изразила жељу да им се омогуће следећи онлине садржаји из области културе: музејске поставке; часови цртања, клавира, стрипа и плеса; онлине књиге; документарни програм; предавања о диносаурусима; концерти; балет; плес; музика; стрип; квизови…
– У слободном времену деци су највише највише недостајали: другови и другарице, играње и време проведено напољу, као и школа.
Препоруке:
– Потребно је осмислити структуирано, квалитетно слободно време за децу у свим околностима, укључујући услове изолације услед KОВИД-19;
– Kултурни садржаји прилагођени деци потребни су у сваком времену, укључујући ванредне околности;
– Деца морају да буду укључена у планирање и развој културних садржаја за децу;
– Потребно је осигурати редовност културне понуде и квалитетног слободног времена за децу, како на нивоу породице, тако и образовних институција и медија, без обзира на друштвене околности;
– Kултурна понуда намењена деци не сме да буде олако препуштена и подређена тржишним мерилима с погледом на децу као уносно тржиште, већ на мерилима које пружају шансу на доступност, афирмацију потенцијала сваког детета уз време посвећено игри, стваралачким активностима и активном учествовању у културном животу у заједници у његовој пуној вредности и значају;
– Неоходно је да се успостави стална програмска подршка и сарадња између установа културе, образовних установа, организација које се баве децом, стручњака – познавалаца дечјих потреба и интересовања, медија и свих других заинтересованих и позваних да осмишљавају културне програме за децу како би културна понуда попримила све неопходне димензије и квалитете који се неће исказати само као изузеци већ као правило;
– Озбиљно схватити упозорења стручњака да уколико дете буде лишено правих људских и културних подстицаја, важних садржаја и неопходних знања у периоду одрастања, из било којих разлога, штетни учинци ће се врло негативно одразити на ток развоја детета, пропусти се тешко могу надокнадити, а последице могу да буду непоправљиве.
