Партиципацијa средњошколаца у истраживању о насиљу над децом и препоруке држави о мерама које треба предузети

Резултати истраживања о насиљу над децом и препоруке држави о мерама које треба предузети

Шта је насиље?

Светска здравствена организација га дефинише као коришћење силе или моћи, претеће или стварне, против себе или против друге особе која резултира повредама, смрћу, психолошким повређивањем, лошим развитком или сиромаштвом.

Али због чега заправо настаје, одакле потиче и зашто га је у друштву по некима све више, по другима макар не можемо рећи да га је све мање? Ако нам се и чини да га је све мање, онда само не примећујемо нове подмукле и прикривене начине, односно облике насиља.

Иако се насиље јавља у свакој етапи нашег развитка као врсте, чини се да смо постали необузадани и немарни када је реч о другим особама. То може објаснити тесна веза између промењивих друштвених фактора као што су сиромаштво, неједнакост полова и прихода, конзумирање разних супстанци и недостатак сигурног стабилног односа између деце и родитеља са насилним понашањем.

С обзиром на претходно, у оквиру овогодишње Седнице представника/ца ученичких парламената Републике Србије и деце активиста и активисткиња у области права деце, на тему „Како препознати и шта урадити – за одрастање без насиља“, одржане за време Дечије недеље 2. октобра 2018, Пријатељи деце Србије, спровели су истраживање о насиљу над децом и младима, о томе које врсте насиља се најчешће врше и где, али и коме би испитаници најпре пријавили насиље.

Истраживање је обухватило 78 средњошколаца узраста од 14 до 18 година из највећих места у Србији попут градова: Београд, Нови Сад, Ниш, Лесковац, Ужице, Зрењанин, Бечеј, Бор, Рашка, Лозница, Сремска Митровица, мањих средина попут места Шид, Лапово, Топола, Баточина, Инђија, Крупањ, Нови Карловци, Нови Бечеј, и још мањих као што су Шимановци, Сремски Карловци, Сремска Каменица, Брестовац, и Кумане.
При истраживању коришћена је метода анкетирања у виду упитника, уз принципе информисаности, добровољности, анонимности и поверљивости. Куриозитет је да је упитник састављен од стране неформалне групе деце и младих узраста од 13 до 19 година која је активна под називом #Група10, основане од стране удружења Пријатељи деце општине Звездара у сарадњи са Пријатељима деце Србије. Иста група је учествовала и у обради резултата од уношења података преко анализе до визуелизације и промоције резултата.

Истраживање је дало следеће резултате:

– 39,74 % испитаника су били сведоци физичког насиља међу одраслима а њих чак 85,90% сведоци физичког насиља међу вршњацима;

– 82,05% средњошколаца је предузело одређене кораке када се у њиховој околини манифестовало психичко, социјално и интернет насиље, док је њих 83,33% реаговало када се манифестовало физичко насиље;

– 55 испитаника навело је опцију пријављивања насиља старијој особи као најбезбенији и најмудрији начин по њих у циљу помагања жртви која је претрпела насиље;

– Половина испитаника навела је родитеље/старатеље као лице коме би пријавили насиље, док се друга половина определила за стручни кадар у образовним установама (педагог, наставник…);

– 60 испитаника навело је родитеље као главне едукаторе о превенцији насиља и како реаговати када се оно догоди;

– 54% испитаника навело је школу као место где је насиље најзаступљеније;

– По питању сексуалног узнемиравања међу вршњацима испитаници су равномерним снагама заступали три става:
• Да, оно је заступљено међу вршњацима;
• Заступљено је али у мањој мери;
• Није заступљено.

– Као најневидљивији облик насиља одраслима испитаници су навели дигитално насиље, и чињеницу да одрасли нису свесни последица као и да нису довољно упућени о истом;

– Највише испитаника сложило се са тврдњом да ако желимо да млади и деца одрастају уз што мање насиља морамо порадити на едукацији у циљу подизања свести о насиљу али и више разговарати са децом.
Више од 60% упитника сачињавала су питања отвореног типа, што је учесницима дало простора да дају више одговора, савета, примера за поједина питања и више простора да изразе своје мишљење о овој теми. Треба нагласити да су испитаници давали садржајне одговоре, посветили велики труд и исказали ентузијазам да дају свој допринос размишљајући и саветујући вршњаке и одрасле.

Значај истраживања огледа се у претходно приказаним подацима и информацијама које смо добили од испитаника што ће бити смернице за неке нове акције и кораке које сви ми као друштво треба да предузмемо.
Резултати истраживања су достављени Влади РС, а додатну промоцију су имали на Светски дан детета 20. новембра 2018. године.

Ауторка текста – Ана Стојменовић
Студенткиња Факултета политичких наука, чланица #група10
Stojmenovicana3@gmail.com

Супервизор – Дражен Зацеро
Координатор за развој пројеката и социјалне иновације
Пријатељи деце Србије
d.zacero@gmail.com