На данашњи дан, пре тачно 70 година, у Kлубу књижевника у Београду додељена је прва Kњижевна награда Невен, једно од најстаријих и најзначајнијих признања за књижевност за децу у Србији. Први добитници ове награде били су Душко Радовић за књигу Поштована децо и Бранко Ћопић за Доживљаје мачка Тоше, уз награде у областима илустрације и популарно-научне литературе.
Поводом великог јубилеја, 25. децембра је у Народном музеју Србије представљена монографија Цвет који не вене – Седам деценија Kњижевне награде Невен, која на свеобухватан начин сагледава историјат, вредности и значај ове награде од њеног оснивања 1955. године до данас.
Монографија доноси увид у друштвени и културни контекст у којем је Невен настао, као и у његову улогу у развоју књижевности за децу, илустрације и популарне науке. Kроз архивску грађу, записнике жирија, полемике и преглед лауреата, Невен се сагледава не само као награда, већ као део ширег система бриге о детету и његовом праву на квалитетну културу.
Аутори монографије, Зорана Опачић, Јелена Панић Мараш, Владимир Вукомановић Растегорац, и Божидар Димић, истичу да је Невен настао из уверења да брига о деци, посебно у области културе, представља темељ праведнијег и хуманијег друштва. Названа по часопису Невен Јове Јовановића Змаја, награда већ седам деценија негује идеју да се књижевност за децу не поједностављује, већ да се обраћа детету као озбиљном, мислећем и осећајном бићу. У публикацији, Невен се сагледава и у европском контексту – као признање које, по континуитету, критеријумима и вредностима, стоји раме уз раме са најзначајнијим европским наградама за књижевност за децу. Истовремено, кроз свој развој, Невен се чита као својеврсна алтернативна историја књижевности за децу, која бележи оно што је у различитим епохама сматрано важним за детињство и одрастање.
Монографија Цвет који не вене – Седам деценија Kњижевне награде Невен доступна је у дигиталном формату.
