Признање за доброчинство деци
Време економске и друштвене кризе у Србији наметнуло је потребу за јачањем саосећања и солидарности са све већим групама угрожених грађана, а пре свега са најрањивијима међу њима – децом.
У складу са својим основним програмским циљем да штити и унапређује дечја права, у сагласју са својом мисијом да се залаже за што срећније и богатије детињство сваког детета као темељ његове боље будућности, удружење Пријатељи деце Србије одлучило је да подстакне и истакне традицију доброчинства. Зато је 2010. године установљено Признање Маслачак као знак захвалности појединцима који својим радом, материјалним и нематеријалним прилозима, хуманошћу и самоодрицањем чине да за децу овај свет постане лепши и благонаклонији.
За име Повеље одабрано је име скромног, а широко распрострањеног цвета, који је вишеструко користан – као лек, храна, украс.
О добитнику Признања сваке године одлучује Управни одбор Организације.
Добитници
2010. Миодраг Станојевић, архитекта у пензији, који је своју непокретну имовину, два стана у Београду, поклонио општини Савски венац да је на најцелисходнији начин употреби за децу. Те стамбене јединице тренутно су привремено место Родитељске куће.
2011. Милица Спасојевић, домаћица из села код Горњег Милановца , која је као хранитељка у свом дому подигла педесеторо деце из свих крајева Србије. С поносом је остала "мајка" свим тим данас одраслим, добрим и поштеним људима које никад није одвајала од своје троје деце.
2012. Ружица Поповић, добротворка из Шапца, која је своју кућу од сто квадрата адаптирала, опремила и претворила у Дневни боравак за децу са сметњама у развоју, и основала Фонд „Хумано срце” за помоћ најсиромашнијим Шапчанима.
2013. Мила Алијоски, бабица из Београда, која преко 50 година припрема труднице да лакше донесу бебу на свет, те је до сада помогла долазак на свет више од 100.000 беба.
2014. Љубинка - Буба Миловановић, координаторка НВО "Животна помоћ", годинама несебично помаже невољницима, људима са маргине, а поготово деци. Великом упорношћу и одрицањем, врањска "мајка Тереза" усрећује и помаже сиромашну, болесну и маргинализовану децу.
2015. Јован Симић, студент из Београда. Видевши апел родитеља једне тешко оболеле девојчице на Фејсбуку, Јован је одлучио да на аукцију изнесе оно највредније што има – колекцију дресова познатих фудбалера које је сакупљао годинама. Јован је кроз хуманитарне акције за помоћ деци која се боре са тешким болестима успео да окупи спортисте и грађане и уједини их у племенитој мисији помагања деци.
2016. Милорад Јурковић, музичар по професији, столар из љубави - у јавности познат као столар Миле. Овај човек топлог срца до сада је направио преко 600 столица-хранилица за бебе и поклонио их онима којима су потребне а нису у могућности да их купе. Помаже породицама и јавним установама, хранилице поклања самохраним родитељима и деци са сметњама у развоју. А што је најлепше, када деца прерасту добијене столице, породице их поклањају даље, неким новим бебама које су дорасле до хранилице. Хумана мисија столара Милета се наставља и шири.
2017. Урош Мијалковић из Пирота, младић који је један од иницијатора праве акције међугенерацијске солидарности коју су реализовали матуранти гимназије у Пироту. Урош и читава његова генерација вршњака су одлучили да матурско вече проведу обучени у фармерке и памучне мајице, а да новац који би потрошили на куповину свечаних одела, скупих хаљина, шминке и ципела прикупе за оне којима је потребнији. И успели су! Обучени у мајице са натписом „Буди и ти нечији херој!“, имали су незаборавно матурско вече, дивно се провели, а износ од преко 700.000 динара које су прикупили у акцији, уплатили за лечење троје најмлађих суграђана.
2018. Бранка Веселиновић је глумица која је глумила у више од 100 представа у позоришту и више од педесет телевизијских серија и филмова, али и велики хуманиста и добротвор од својих најмлађих дана. Број деце и људи којима је помогла је много, много већи од броја њених улога у позоришту, на телевизији и на филму. Са својим супругом Млађом основала је Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ инвалидној деци, а од 1980. године, четири године је била амбасадор УНИЦЕФ-а.
Бранка и данас неуморно обилази домове за децу без родитељског старања, децу са инвалидитетом, пензионере у домовима за старе.
2019. Зоран Мартинов је активиста из Зрењанина, иницијатор и председник удружења Чеп за хендикеп. Иницијативу је покренуо 2012. године а до сада је скупљено преко 400 тона чепова, од којих је купљено 98 ортопедских помалага, од којих је преко 60% отишло деци.
2020. Александра Александровић је пијанисткиња из Новог Сада, своју креативност и енергију уложила је у осмишљавање и прављење специјализованих маски за децу и особе оштећеног слуха. Заштитне маске онемогућавају читање са усана и комуникацију, а Александрина идеја решила је овај проблем и олакшала је живот у условима пандемије најрањивијима.
2021. Нађа Арнаутовић, ученица гимназије „Бора Станковић“ из Ниша је у јеку пандемије КОВИД-19, иницирала акцију „Заједно у карантину“ која је имала за циљ да помогне њеним вршњацима да се носе са изазовима пандемије. Приметивши да је социјална изолација утицала да се она и њени вршњаци осећају усамљено, безвољно, уплашено и
тужно, а да је ментално здравље и даље табу тема, Нађа је решила да нешто предузме. Покренула је онлине сусрете на којима су млади могли да уз помоћ школских психолога, педагога, говоре о
томе како се осећају, шта их брине и да буду једно другом подршка и охабрење.
2022. Александра Богдановић из Баћевца, је са уверењем да су књиге и читање важни за све, а посебно за децу покренула и током претходних 5 година успешно реализује акцију “Књига за све”. Књиге које су на њен позив донирали људи добре воље прослеђивала је онима којима су најпотребније, са жељом да свака школа, вртић, болница у Србији имају библиотеку. Током ове акције Александра је обогатила, а у неким случајевима и иницирала стварање дечијих библиотека у сеоским школама и вртићима широм Србије, донирајући преко 5000 књига. Велики број књига које је сакупила, њих чак 6000 било је предмет хуманитарних лицитација са циљем помоћи деци и одраслима. Путем својих друштвених мрежа и блога “Библиотекарка”, Александра је својим примером показала колико може да буде велики и значајан утицај појединца и тако инспирисала и покренула читаву заједницу доброчинитеља!