Rezultati istraživanja “Stavovi srednjoškolaca o prevenciji nasilja u školama”
Prijatelji dece Srbije redovno ističu značajne teme za decu i mlade u javnosti, težeći potpunoj uključenosti dece u društveni život. Zbog toga smo među srednjoškolcima/kama sproveli i istraživanje “Stavovi mladih o prevenciji nasilja u školama”.
Istraživanje je realizovano tokom događaja Sednica učeničkih parlamenata „Aktivna uloga vršnjačkih timova škola u razvoju empatije i solidarnosti“. Ovaj događaj održava se tradicionalno tokom Dečije nedelje u Narodnoj skupštini RS i okuplja srednjoškolce/ke iz cele Srbije, koji na predloženu temu diskutuju po pravilima skupštinskog zasedanja, a sednicom takođe moderiraju deca.
Istraživanje možete pogledati i preuzeti na dnu strane.
U produžetku teksta možete pogledati pregled izlaganja učenika tokom Sednice učeničkih parlamenata „Aktivna uloga vršnjačkih timova škola u razvoju empatije i solidarnosti“.
Problemi:
• Rasprave i svađe koje su prisutne kod odraslih loše mogu uticati na mlade i podsticati na vršnjačko nasilje;
• Slaba zainteresovanost uprava škola o ovim temama;
• Mnoge škole nemaju školske psihologe;
• U društvu su osobe koje idu kod psihologa najčešće na meti zlostavljanja;
• Rijaliti programi – konstantno promovisanje bluda, nemorala, nasilja, mržnje (i pored potpisanih milionskih peticija, i dalje se ništa nije promenilo po tom pitanju);
• Mladi se ne osećaju sigurno jer niko ne snosi odgovornost za prenošenje lošeg sadržaja na televizije;
• Mladi se ne osećaju sigurno jer nije preuzeto dovoljno odgovornost za okolnosti koje su prethodile i sledile zločine u OŠ “Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju;
• Mnoga deca nemaju hrabrosti da se obrate timu za borbu protiv nasilja;
• Deca sa smetnjama su uvek na udaru nasilnika i jako često bivaju ismevana zbog svojih nedostataka;
• Deca koja trpe nasilje se boje i osećaju krivicu umesto nasilnika;
• Nedostatak profesionalaca koji se bave savetovanjem mladih;
• Ljudi nemaju potrebu da prilaze jedni drugima s željom da saznaju kako se druga strana oseća;
• Nezainteresovanost dece za učešće u Učeničkom parlamentu i timovima škole nastaje kao posledica iste nezainteresovanosti od strane profesora, psihologa i direktora škole;
• Nastavnici ne podstiču rad učeničkih školskih timova;
• Loša reakcija učenika na bilo kakav vid autoriteta;
• Živimo u društvu gde se nasilje promoviše konstantno;
• Neki učenici/ce iz unutrašnjosti se plaše nasilja u Beogradu – osećaju se nesigurno da se kreću, posebno noću i pogotovo devojke.
Preporuke:
o Sprovesti edukaciju o nasilju: šta je sve nasilje, kako ga prepoznati i reagovati;
o Edukovati odrasle o problemu nasilja;
o Stvarati sigurno okruženje u školama;
o Promovisati kvalitetne međuljudske odnose;
o Stvoriti bezbednu sredinu u medijskom, javnom i digitalnom prostoru;
o U školama treba da postoje ljudi koji će da vode računa o tome ko, kada i zašto ulazi u škole; svaka škola mora imati školskog policajca i obezbeđenje;
o Više govoriti o prevenciji nasilja sa roditeljima i zaposlenima u obrazovanju;
o Pripremiti priručnik sa smernicama za rad školskih timova za prevenciju nasilja od strane Ministarstva;
o Organizovati veći broja predavanja, tribina, edukacija na ove teme;
o Negovati dobre međuljudske odnose i van školskih klupa;
o Negovati pozitivan narativ i prijateljstvo sa nastavnicima i zajedno raditi na rešavanju problema vršnjačkog nasilja;
o Svaka škola mora da ima školskog psihologa;
o Normalizovanje odlaska kod psihologa;
o U timove za prevenciju nasilja treba uključiti i direktora i psihologa/pedagoga i profesore;
o Jačanje timskog duha u okviru škola organizovanjem raznih humanitarnih akcija, bazara, turnira;
o Svaki pojedinac treba da skrene pažnju onome koji čini nasilje, a ukoliko to ne urodi plodom, obavezno uključiti i profesionalce;
o Učiti decu osnovama znakovnog jezika;
o Ukidanje rijaliti programa, ukidanje nacionalne frekvencije televizijama ,,Pink” i ,,Hepi”;
o Preuzimanje odgovornosti odgovornih za upravljanje resornim ministarstvima i ostalim javnim ustanovama;
o Više Savetovališta za mlade pri zdravstvenom sistemu;
o Konstantno promovisati dobročinstvo
Primeri dobre prakse:
• Kraljevačka gimnazija – formiran tim za emocionalnu i osnovnu podršku koja ima ulogu da sasluša, savetuje, edukuje, komunicira, podiže svest, vrši podršku u kriznim situacijama i povezuje sa resursima;
• Šesta beogradska gimnazija – Projekat prevencije vršnjačkog digitalnog nasilja;
• Gimnazija u Lazarevcu – Razvijanje i jačanje timskog rada i zbližavanje van školskih klupa;
• Pravno poslovna škola u Nišu – Edukacija određenog broja osnovaca od strane učenika ove škole o vršnjačkom nasilju i prevenciji istog.
Pitanja:
o Zašto svaka škola nema svoje obezbeđenje i školskog policajca?
o Zašto u budžetu Republike Srbije ne postoji novac za profesionalno obezbeđenje u školama?
o Zašto samo u Beogradu deca imaju pravo na besplatne udžbenike?
o Zašto Aleksin zakon i dalje nije donesen?
o Zašto najviši predstavnici institucija ne prisustvuju debati učenika?
Uvidom u rezultate istraživanja i analizom izlaganja učenika tokom Sednice, dolazimo do zaključka da srednjoškolci i te kako školu vide kao deo šireg društvenog sistema. Te uzroke nasilja u školama kao i potencijalna rešenja tog problema ne vide samo u školskom sistemu već se kritički osvrću na stanje i ulogu čitavog društva.
Širina, ozbiljnost i promišljenost sagledavanja ovog problema koju srednjoškolci iskazuju dalje potvrđuje ubeđenje da su oni neisključiv faktor u rešavanju ovog problema i da njihovi stavovi moraju biti saslušani i ravnopravno uvaženi pri kreiranju planova, protokola, mera za prevenciju nasilja u školama i društvu u celini.
