Како средњошколци виде проблем насиља у школама?
Резултати истраживања “Ставови средњошколаца о превенцији насиља у школама”
Пријатељи деце Србије редовно истичу значајне теме за децу и младе у јавности, тежећи потпуној укључености деце у друштвени живот. Због тога смо међу средњошколцима/кама спровели и истраживање “Ставови младих о превенцији насиља у школама”.
Истраживање је реализовано током догађаја Седница ученичких парламената „Активна улога вршњачких тимова школа у развоју емпатије и солидарности“. Овај догађај одржава се традиционално током Дечије недеље у Народној скупштини РС и окупља средњошколце/ке из целе Србије, који на предложену тему дискутују по правилима скупштинског заседања, а седницом такође модерирају деца.
Истраживање можете погледати и преузети на дну текста.
У продужетку текста можете погледати преглед излагања ученика током Седницe ученичких парламената „Активна улога вршњачких тимова школа у развоју емпатије и солидарности“.
Проблеми:
- Расправе и свађе које су присутне код одраслих лоше могу утицати на младе и подстицати на вршњачко насиље;
- Слаба заинтересованост управа школа о овим темама;
- Многе школе немају школске психологе;
- У друштву су особе које иду код психолога најчешће на мети злостављања;
- Ријалити програми – константно промовисање блуда, неморала, насиља, мржње (и поред потписаних милионских петиција, и даље се ништа није променило по том питању);
- Млади се не осећају сигурно јер нико не сноси одговорност за преношење лошег садржаја на телевизије;
- Млади се не осећају сигурно јер није преузето довољно одговорност за околности које су претходиле и следиле злочине у ОШ “Владислав Рибникар“, Дубони и Малом Орашју;
- Многа деца немају храбрости да се обрате тиму за борбу против насиља;
- Деца са сметњама су увек на удару насилника и јако често бивају исмевана због својих недостатака;
- Деца која трпе насиље се боје и осећају кривицу уместо насилника;
- Недостатак професионалаца који се баве саветовањем младих;
- Људи немају потребу да прилазе једни другима с жељом да сазнају како се друга страна осећа;
- Незаинтересованост деце за учешће у Ученичком парламенту и тимовима школе настаје као последица исте незаинтересованости од стране професора, психолога и директора школе;
- Наставници не подстичу рад ученичких школских тимова;
- Лоша реакција ученика на било какав вид ауторитета;
- Живимо у друштву где се насиље промовише константно;
- Неки ученици/це из унутрашњости се плаше насиља у Београду – осећају се несигурно да се крећу, посебно ноћу и поготово девојке.
Препоруке:
- Спровести едукацију о насиљу: шта је све насиље, како га препознати и реаговати;
- Едуковати одрасле о проблему насиља;
- Стварати сигурно окружење у школама;
- Промовисати квалитетне међуљудске односе;
- Створити безбедну средину у медијском, јавном и дигиталном простору;
- У школама треба да постоје људи који ће да воде рачуна о томе ко, када и зашто улази у школе; свака школа мора имати школског полицајца и обезбеђење;
- Више говорити о превенцији насиља са родитељима и запосленима у образовању;
- Припремити приручник са смерницама за рад школских тимова за превенцију насиља од стране Министарства;
- Организовати већи броја предавања, трибина, едукација на ове теме;
- Неговати добре међуљудске односе и ван школских клупа;
- Неговати позитиван наратив и пријатељство са наставницима и заједно радити на решавању проблема вршњачког насиља;
- Свака школа мора да има школског психолога;
- Нормализовање одласка код психолога;
- У тимове за превенцију насиља треба укључити и директора и психолога/педагога и професоре;
- Јачање тимског духа у оквиру школа организовањем разних хуманитарних акција, базара, турнира;
- Сваки појединац треба да скрене пажњу ономе који чини насиље, а уколико то не уроди плодом, обавезно укључити и професионалце;
- Учити децу основама знаковног језика;
- Укидање ријалити програма, укидање националне фреквенције телевизијама ,,Пинк” и ,,Хепи”;
- Преузимање одговорности одговорних за управљање ресорним министарствима и осталим јавним установама;
- Више Саветовалишта за младе при здравственом систему;
- Константно промовисати доброчинство
Примери добре праксе:
- Краљевачка гимназија – формиран тим за емоционалну и основну подршку која има улогу да саслуша, саветује, едукује, комуницира, подиже свест, врши подршку у кризним ситуацијама и повезује са ресурсима;
- Шеста београдска гимназија – Пројекат превенције вршњачког дигиталног насиља;
- Гимназија у Лазаревцу – Развијање и јачање тимског рада и зближавање ван школских клупа;
- Правно пословна школа у Нишу – Едукација одређеног броја основаца од стране ученика ове школе о вршњачком насиљу и превенцији истог.
Питања:
- Зашто свака школа нема своје обезбеђење и школског полицајца?
- Зашто у буџету Републике Србије не постоји новац за професионално обезбеђење у школама?
- Зашто само у Београду деца имају право на бесплатне уџбенике?
- Зашто Алексин закон и даље није донесен?
- Зашто највиши представници институција не присуствују дебати ученика?
Увидом у резултате истраживања и анализом излагања ученика током Седнице, долазимо до закључка да средњошколци и те како школу виде као део ширег друштвеног система. Те узроке насиља у школама као и потенцијална решења тог проблема не виде само у школском систему већ се критички осврћу на стање и улогу читавог друштва.
Ширина, озбиљност и промишљеност сагледавања овог проблема коју средњошколци исказују даље потврђује убеђење да су они неискључив фактор у решавању овог проблема и да њихови ставови морају бити саслушани и равноправно уважени при креирању планова, протокола, мера за превенцију насиља у школама и друштву у целини.
