Мостови међу генерацијама – Препоруке за развијање међугенерацијске солидарности деце предшколског узраста и старијих особа

27.11.2023.

Предшколским установама
Препоруке за развијање међугенерацијске солидарност деце предшколског узраста и старијих особа

Мостови међу генерацијама, традиционални су део програма Дечије недеље, представљају симболички сусрет деце и старих у циљу развоја међугенерацијске емпатије, солидарности и сарадње. Код деце и младих подстиче поштовање животног искуства старих суграђана, размену знања и вештина и успостављање квалитетне, срдачне и отворене комуникације између деце и старих. Дечија недеља ове године се реализовала под слоганом “Велико срце деце Србије” а уз подршку Министарства за бригу о породици и демографију”.

У циљу даљег проширивања ове мисије у свим локалним заједницима, Пријатељи деце Србије развили су Препоруке за развијање међугенерацијске солидарност деце предшколског узраста и старијих особа (Препоруке), намењене професионалцима ангажованим у предшколским установама. Препоруке садрже преглед тема од значаја за развој међугенерацијске солидарности, теже да подстакну промишљање о начинима за заједничко истраживање ових вредности заједно са децом и широм вртићом заједницом.

Препоруке

У непосредном раду са децом, на основу искуства рада васпитача издвојила се као важан али мање заступљен, рад на односу деце и старијих лица. Баке и деке као део породице јесу важни за срећно детињство, али овим путем желимо да укажемо о потреби, важности, значају и неговању социо-емоционалних веза између деце и старих, који нису чланови породице. Јачањем ових веза, јача се развој социјалне интелигенције деце, њихова добронамерност, чвршћа повезаност и блискост са старим лицима, као и њихова способност да разумеју и саосећају са њима.

Кроз контакте са породицом, вршњацима, вртићем, школом, друштвеном заједницом, дете учи да сарађује, да разуме и поштује, да прима и даје љубав, гради поверење, али и ствара осећање припадности, сигурности, поноса и толеранције. Неговањем исправног односа према старима и подстицањем обостраног уважавања и поштовања, постиже се правилан развој деце (касније младих), њихово образовање и васпитање, који ће утицати и на квалитетнији живот старих.

Друштво у којем сви чланови (почевши од деце као најмлађих, па до најстаријих) брину једни о другима, без обзира на узраст, је пожељно и потребно за развој међугенерацијске солидарности. Управо зато је, још у предшколском периоду, веома важно да се укаже брига о старијима, да се организују активности, кроз које ће се градити пријатељство између деце и одраслих, где ће деца развијати емпатију, стварати емоционалну повезаност и разумевање међу генерацијама. Кроз учествовање у активностима, дете се усмерава да имамо обавезе једни према другима, и тако се подстиче његова одговорност и моралност.

Прве активности у грађењу односа између деце и старих, јесу приче и размена разних искустава које ће деца чути од васпитача или родитеља. Са децом овог узраста, треба првенствено организовати дружење са старијима, а једна од могућности је и одлазак деце у домове за старе или неку другу заједницу у којој се стари окупљају (клуб пензионера и сл). Ту ће деца и стари моћи да се друже и заједно учествују у различитим активностима. Могли би да читају или причају приче једни другима, да играју заједно друштвене игре, да цртају заједнички рад, направе позоришну представу у којој ће заједно глумити, да заједно учествују у сађењу цвећа, изради креативних умотворина, припремању колача, кооперативним играма итд. Свакако у процес планирања активности које укључују старије особе, треба консултовати децу и њихове предлоге уврстити у процес доношења одлука.
Разговор између деце и старих може помоћи деци да науче нешто једни о другима. Постављањем питања, слушањем прича старијих и дељењем сопствених искустава, деца могу да науче много тога новог. Кроз дружење, разговор и размену искустава, деца могу да уоче како време пролази и направе разлику, како је било некад а како је сад. Могу се упознати са начинима на који су се некад обележавали и славили празници, о обичајима и неговању традиције, да се упознају са играчкама и играма својих предака. Да би дете показало своја умећа, способности и границе, треба му омогућити да испроба те игре.

Једна од смерница од којих треба поћи у раду са децом како би се њихов однос према старима развио јесте и едукација о старењу, где деци треба помоћи да разумеју процес старења и изазова са којима се старије особе суочавају. Децу треба упознати са тим да ће и они остарити, да ће и њихово тело временом почети да успорава и да ће им бити потребна туђа помоћ. На тај начин подршка и пажња старијим особама, могу утицати на стварање брижних појединаца који ће разумети шта други осећају и које су им потребе.

Кључни фактор у уверавању других о важности заједничких активости деце и старијих особа јесу вештине и способности васпитача. Они су ти који ће осим организовања рада са децом, осмислити и радионице или презентације за родитеље и локалну заједницу и тиме указати и истаћи важност међугенерацијских активности. Приказивањем продуката дружења, показаће како те активности могу бити и јесу корисне. Васпитачи у предшколским установама су ти који ће направити први корак у тежњи да се подстакне међугенерацијска разноликост, нудећи активности које ће повезати децу и старије како би побољшали квалитет односа деце и младих према старима чиме ће значајно допринети васпитању и образовању генерација које долазе.

У изради овог документа учествовали су експерти Пријатеља деце Србије и васпитачи/це